Srednjeazijski Ovcar

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Srednjeazijski Ovcar

Počalji  Admin taj Sub Jan 19, 2008 10:49 am

Ime rase - srednjeazijski ovcar - prvi put je upotrebljeno 1935. godine. Do tog vremena, smatralo se da je to turski ovcarski pas i pod tim imenom je ovaj pas bio i izlagan. Ipak, od te godine je srednjeazijski ovcar poceo dobijati svoj integritet da bi, konacno, 1938. godine i zvanicno poceo nastupati na izlozbama pod svojim imenom. Ako posmatramo celokupno postojanje ove rase (i u vremenu kada je nazivana turski ovcarski pas), mozemo zakljuciti da se radi o veoma staroj rasi. Jedan od strutnjaka za ovu rasu, kao i za mnoge druge, je ruski kinolog Aleksandar Mazover koji je isticao da je poqresno ovu rasu nazivati turskim ovcarskim psom.
VeIilki uticaj na formiranje srednjeazijskog ovcara ima Turkmenija, gde i danas mozemo naci najbolji predstavnike ove rase. Podrucja koja su takodje mogu pohvaliti izuzetnim primercima ove vrste su Uzbekistan i Tadzikistan. Tako se moze izvesti zakljucak da ovih pasa, i to u svom najboljem izdanju, ima tamo gde je razvijeno ovcarstvo. Iako ovi psi jesu ovcarski psi i psi cuvari imanja, oni su u mnogo manjoj meri teraci stoke. Osim toga, u postojcem geoqrafskom okruzenju i zivotnim uslovima opsrajali su samo najbolji pnimerci jakih glava i kostiju i guste jake dlake.
Veliki broj primeraka najazi se u Iranu. Smatra se da se tamo mogu pronaci neki prelazni oblici ove rase sto nazalost nije devoljno istrazeno. Postoje i neki pnimerci za koje se ne moze tacno utvrditi da li se radio srednjeazijskom ili kavkaskom ovcaru. Na podrucju Tibeta se mogu pronaci neki predtavnici ove rase koji su pretrpeli uticaj dogolikih pasa. Ovaj uticaj se moze videti po velikim i sirokim glavama kao po velikim labrnjama.
Kod srednjeazijskog ovcara, pripodna selekcija igra najvecu ulogu i to pre svega zbog surovih uslova zivota. Aktivnost preko celog dana, surovi kiimatski uslovi, male kolicine hrane i vode - sve su to faktori koji su oblikovali ovu rasu. Psi su sami morali dopunjavati svoju ishranu nacesce loveci glodare, branili sebe i stado od krupne divljaci, sami se stenili i podizali svoje stence td. Zbog svega toga, ne treba posebno isticati kako su i zasto opstajali samo najjaci i najsnazniji primerci U vreme parenja, ulogu priplodnjaka obavja samo najaci muzjak, sto je karaktenisticno za mnoge druge zivotinjske vrste. Ceste su tuci izmedju muzjaka u trenutcima kada se odlucuje ko ce biti glavni priplodnjak.
Osim ove selekcije, kod koje presudnu ulogu igra priroda, prisutan je i uticaj coveka kod odabira pozeljnih primeraka. Ljudi ce se uvek radije odluciti za krupnije i jaci primerke i samin tim uglavnom ce birati muzjake. Tako je zenki medju pripadnicima svoje rase bilo mnogo manje. Pastiri i stocari nisu sebi mogli dozvoliti taj luksuz da hrane kuje koje ne rade nista vec samo brinu o svojim leglima. Cinjenica je da su kuje veci deo svoga zivota provodile sa stencima jer je kod njih sve bilo prepusteno prirodi. Zbog toga su se stocari prilikorn odabira pasa za svoja stada radije odlucivali za muzjake.
Prilikom ispase stada, ova su mnogo vremena bila izolovana od drugih stada i njihovih pasa te je takav nacin zivota za pse neminovno znacila linijjski uzgoj. Pedesetih i sestesetih godina je tesko bilo stvoriti jedan jedinstveni tip srednjeazijskog ovcara, jer su u raznim zemljama postojali razliciti tipovi ove rase. U tadasnjem Sovjetskorn Savezu se moglo primetiti da su srednjeazijski ovcari nizeg rasta sto je standard i predvidjao, ali bilo je dosta primeraka sa laksim kostima.
U Adzbahu je 1990. godine odrzana konferencija na kojoj je trebalo pronaci jedinstven stav o tome kako zapravo srednjezijjski ovcar treba da izgleda.
Za Adzbah su inace bile vezani kljucni dogadaji u vezi sa oblikovanjem i ocuvanjem ove ovcarske rase. Jos dvadesetih godina se ovde poceo sa planskim uzgojem, uvedene su stroge kontrole kako ne bi doslo do rnesanja ove rase sa drugim rasama, razvijana je rasa za vojne potrebe, pruzana je raznovrsna strucna pomoc odgajivacima i postizani su rezultati na izlozbama u Evropi. lpak se moze zakljuciti da i danas imamo velika odstupanja od pozeljnog tipa srednjeazijskog ovcara. Mogu se sresti pnimerci proterano lakog kostura, duge dlake, velikih odstupanja od pozeljnih boja, sedlastih ledja i sl. Ono sto moze da ohrabri to je prisustvo klubova uz ciju paznju i organizovanost se koliko je to moguce vodi racuna o ujednacenosti i kvalitetu ove rase.

Admin
Admin

Broj poruka : 81
Datum upisa : 19.01.2008

Pogledaj profil korisnika http://zivotinjskocarstvo.forume.biz

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu