STA SE NALAZI U VRECI SA HRANOM?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

STA SE NALAZI U VRECI SA HRANOM?

Počalji  Admin taj Pon Feb 04, 2008 11:28 am

STA SE NALAZI U VRECI SA HRANOM?

Vreme je da vam pruzimo malo vise informacija koje vam mogu pomoci da odlucite izmedju "udobnosti" koriscenja gotove (komercijalne) hrane nasuprot "radu" potrebnom da pripremite sopstvenu hranu za svog ljubimca.

Upozorenje: ako imate slab stomak, izbegnite ovaj clanak!

EVO STA JE U VRECI

Ocigledno, milioni i milioni kilograma hrane za ljubimce proda se u vrecama i konzervama svake godine. Da li ste se ikada zapitali odakle se nabavlja to "meso" i "masti"? Da li zaista mislite da postoje posebne farme ili rancevi na kojima se uzgajaju "sirovine"? Naravno, ne! Oni ih traze po mnogim "preradjivackim pogonima" (u originalu "rendering plants" - slicno nasim kafilerijama, prim.prev.) po celoj zemlji, da bi se obezbedili tonama koje su im redovno potrebne.

U prethodnom clanku (Hrana o kojoj treba razmisliti) spomenuta je kolicina uginulih kucnih ljubimaca dopremljena do preradjivackog pogona, da bi bila reciklirana i upotrebljena u psecoj hrani. Ipak vama ostavljamo na mastu da zamislite sta se desava u tim postrojenjima. Dozvolite da vam pruzimo nekoliko detalja kako bismo vam mastu podstakli! Prvo mi dozvolite da kazem da mi je drago da takvi "pogoni" postoje. Bez njih nasi gradovi bi se izlozili riziku da postanu izvor bolesti i trulih lesina. To je prljavi posao koji neko mora da obavlja. Pre Drugog Svetskog rata vecina klanica imala je sopstvene pogone za unistavanje lesina i neupotrebljivih ostataka. Posle rata, unistavanje lesina postalo je zaseban posao. Stoga ovi pogoni vise nisu potpadali pod vecinu pravila inspekcije vezane za proizvodnju mesa. Tako danas vidimo da ova delatnost uglavnom ima svoja pravila i van je "pogleda javnosti".

Da bismo uopste mogli da pocnemo da shvatamo ovu industriju, prvo moramo da pogledamo "sirovine" koje dolaze do pogona. Klanice su jedan od glavnih snabdevaca sirovinom za preradjivacku industriju. Da bi se u klanicama sprecilo dalje koriscenje mesa neupotrebljivog za ljudsku upotrebu, vlada je donela zakone po kojima meso mora biti "promenjeno" pre nego sto ce se poslati u preradjivacki pogon. Lepa rec, ali sta ona znaci?

U osnovi, to znaci da meso prvo mora biti na neki nacin "zatrovano" (kontaminirano) da bi se prakticno nacinilo nekorisnim za ljudsku upotrebu. Neke od supstanci koje se koriste da ispune ovaj zahtev su: karbolna kiselina, kreozot, loz-ulje, kerozin, citronela, itd. Kada se ovakvim supstancama meso bukvalno natopi, spremno je da se posalje na preradu u pogon.

Jos jedan od glavnih izvora sirovog materijala su veterinarske ustanove. Nisu samo (uginuli i eutanazirani, prim.prev.) psi i macke dopremljeni u lepim malim plasticnim kesama, vec takodje i rakuni, oposumi, jeleni, lisice, zmije, itd.

Takodje ne treba zaboraviti prodavnice prehrambenih proizvoda, koje se nekako moraju osloboditi pokvarenog mesa koje vise nije za prodaju, kao i masnoce, kostiju, itd., sve ono sto bismo mi kod kuce smatrali djubretom.

Tako se unutar "preradjivackih pogona" na podu nalaze velike naslage "sirovina" sacinjenih od mesavina celih lesina, delova zivotinja, plasticnih vreca, stiroporskih pakovanja, metalnih plocica, ogrlica ljubimaca - bilo sta i sve sto se smatra "otpadom", ali pogodnim za reciklazu.

"Preradjivanje" (u originalu "rendering") je proces kuvanja sirovog zivotinjskog materijala, da bi se odstranila voda i masti. Pogledajmo izbliza kako se ovo practicno radi.

Unutar pogona pronaci cete coveka sa maskom na licu (zbog smrada od trulih lesina) koji upravlja mini-buldozerom, tovareci "sivorine" u 10 stopa duboku celicnu nerdjajucu jamu. Na dnu ove jame ogroman noz za mlevenje pocinje da se okrece. Ovo masu pretvara u manje, podesnije komade. Odatle se transportuje u drugi "mlin" za finije mlevenje.

Sada treba da shvatite da je ovo posao kao i svaki drugi posao i da se troskovi trebaju smanjiti gde god je to moguce. Stoga, oni se ne maltretiraju i ne gube vreme da, na primer, uklone ogrlice protiv parazita sa ljubimaca, pesticidne plocice sa usiju goveda, plasticne vrece, ambalazu od stiropora, itd. itd. Sve je sirovina za mlevenje! Samo ga gurnite buldozerom.

Ova masa se tada kuva jedan sat na 280 stepeni. Tokom procesa kuvanja na vrhu se stvara sloj zute masti ili loja koji se skida. Skuvano meso i kosti (zajedno sa ostalim materijalom, pesticidima, itd.) salje se pod presu, kako bi se istisla preostala vlaga i masa usitnila u peskoviti puder. Posto je "serija" obradjena, sve sto preostane je zuta masnoca, "mesno" i kostano brasno. Ovaj neprekidni proces kuvanja se nastavlja, neprestano, 24 sati u danu, sedam dana u nedelji, izbacujuci tone i tone proizvoda za prodaju.

U zavisnosti od sastojka koji preovladava u pojedinim partijama, proizvod tada postaje: junetina, piletina, jagnjetina, mesno brasno, zivinsko brasno, riblje brasno, riblje ulje, zuta masnoca, loj, juneca masnoca, pileca masnoca, itd.

Nikada ne pise "psece brasno", "macje brasno", brasno od tvora, pacova, ili bilo koje "druge poslastice" koja se mesa sa svakodnevnim kolicinama "sirovog materijala". Iako ovaj proces efikasno unistava bilo koji od blagotvornih enzima, on ne unistava sodium phenobarbital u lesevima eutanaziranih zivotinja. Mogucnost da se razgrade druge hemijske kontaminirajuce materije procesom kuvanja takodje je veoma sumnjivo. Mozda bi, umesto sto ih zovemo pogonima za preradu mesa bilo bolje da ih nazovemo pogonima za reciklazu "toksicnih otpadaka".

Da li je potrebno da naglasimo ko su neki od najvecih potrosaca ovih finalnih proizvoda? Pogodili ste - kompanije za proizvodnju hrane za pse. Osnovni izvor mesa i masnoca u industrijskoj hrani za pse dolaze iz ovih beskrajnih procesa "kuvanja".

Zastrasujuci deo je da se milioni tona ove "obogacene hrane" takodje razvoze na farme zivine, goveda, farme mleka i svinja, fabrike hrane za ribu, itd. gde se mesa sa ostalim sastojcima za hranu za zivotinje i ribe, koju ce ljudi kasnije jesti.

Kasnije se u fabrikama hrana za pse "obogacuje" njihovim sopstvenim sastojcima (zastitnim sredstvima - prezervatima, bojom, sintetickim vitaminima...) Ko zaista zna sta se nalazi u vreci?


Jedan od najcescih problema sa kojim se srecemo su alergije na hranu. Odgajivaci prelaze sa jedne vrste hrane na drugu, sa junetine na jagnjetinu, sa zita na pirinac, itd. otkrivaju da su isfrustrirani i nemocni da rese problem. Stvari se mogu popraviti privremeno, a onda se ista stara stvar ponovo pojavi. Promena sa jagnjetinu na govedinu izgleda kao logicna stvar koju treba pokusati, ali kako uopste mozemo znati sta u vreci stvarno dobijamo? Evo hipotetickog primera sta bi se moglo naci u "jagnjetini" iz preradjivackog pogona, a da se ipak zvanicno moze nazvati jagnjetinom.

Ako se u jami za kuvanje nadje 25% otpadaka od jagnjetine, pomesanih sa 20% junetine, 20% piletine, recimo 15% pseceg i macijeg mesa, i recimo 20% razlicitog mesa leseva zivotinja ubijenih na drumovima, mozemo reci da u toj partiji preovladava jagnjetina (u ovom slucaju ignorisacemo procenat plastike, metala, stiropora, insekticida, itd. posto je procenat suvise mali da bi uticao na oznaceni proces).

Sve dok preradjivacki pogon ne napise pogresan procenat proteina, masnoca ili kalcijuma, itd, oni zvanicno mogu da prodaju svoje proizvode vasoj omiljenoj fabrici hrane za pse kao "jagnjetinu". Usput bi trebalo spomenuti da masnoce prodate iz preradjivacke industrije nemaju sve zivotinjsko poreklo. Zahvaljujuci sirenju fast-food restorana, skoro polovina "sirovog materijala" je upotrebljivana kuhinjska masnoca i precisceno ulje od przenja (posebna industrija).

Kada jednom shvatite od cega se zaista sastoji komercijalna hrana za pse, ne mozete biti iznenadjeni kada saznate da se mnogi zdravstveni problemi koje srecemo kod nasih ljubimaca mogu direktno prepisati nedostatku pravilne ishrane.

Kada me neko pita "zar se ne bojis salmonele ili da je sirovo meso koje koristis zarazeno?", samo zazelim da mogu da ih odvedem do preradjivackog postrojenja i pokazem im kako komercijalna hrana moze da bude losa! Vise nikada ne bi kupili vrecu ili konzervu hrane za pse, a da ne pomisle sta zaista rade. Nikada vise ne bi imali strah od upotrebe sirovog mesa umesto onoga sto industrija podsmesljivo naziva hranom za pse.

Za sve vas koji jos niste presli na sirovu ishranu (BARF), preporucicu vam da se vratite i procitate "Hrana o kojoj treba razmisliti", povezanim sa ovim clankom. Tako cete steci dovoljno osnovnih informacija da napravite osnovnu odluku kojom vrstom hrane zelite da hranite svoje zivotinje. Kako ulazimo u 21. vek, mozda je vreme da vratimo sat sto godina unazad i vratimo se nekim osnovnim nacinima ishrane.

Admin
Admin

Broj poruka : 81
Datum upisa : 19.01.2008

Pogledaj profil korisnika http://zivotinjskocarstvo.forume.biz

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu